Техника и историја

Акварел је сликарска техника код које вода служи као средство за отапање боје. Акварелом се колоришу цртежи унутар постојећих контура, покривају бојом шатирани цртежи, лавирају цртежи изведени другом графичком техником, а слика се и без претходног цртежа.

Акварел је у ужем смислу техника код које долази до изражаја подлога. Површине које су на слици светле, покривају се лагано бојом, а беле остају неосликане. Због тих особина се акварелом може постићи нарочита прозрачност. Акварел боје су углавном минералног или биљног порекла. Могу се наћи у округлим или четвороугаоним плочицама, у лончићима или тубама. Акварел се слика финим четкицама (ужим и ширим) од разних врста длаке на специјалном акварел папиру различитих структура. Папир се фиксира на цртаћу даску да би слика након сушења и скидања остала равна. Акварели се брзо суше, па се води понекад додаје глицерин да би се сушење успорило. Због нестабилности боја акварелне слике се не излажу јакој сунчевој светлости, урамљују се да не додирују стакло.

Сликање акварелом тражи нарочиту вештину због његовог лазурног карактера. Исправљање је готово немогуће, а испирање тешко.

Акварел је главна сликарска техника старг Египта. Такозване "мртвачке књиге" сликане су воденом бојом на папирусу. У Кини се од II века слика акварелом на свили и папиру. Највећу афирмацију доживљава после продора будизма у XII веку. У јапану се у XIII веку развијају сликарске школе. Акварелом сликају у Индији, Персији, Старој Хелади и Риму. Акварел се користио и у старохришћанској уметности, а преко бизанта прелази у самостане целе Европе.

Дуго запостављен и у сенци других техника тек у XVIII веку се шири у Енглеској где и добија положај самосталне сликарске технике. Прве познате аквареле у Енглеској урадио је Ј. WHITE. Неки од сликара који су прославили, реформисали и унапредили акварел су: H. HOLBEIN, E. NORGATE, VACLAV HOLLAR, FRANCIS PLACE, SAMUEL SCOTT, W. MARLOW, SAWREY GILPIN, GEORGE ROBERTSON, PAUL&THOMAS SANDBY, TH. GAINSBOROUGHA, ALEXANDER COZENS, JOHN ROBERT COZENS(Први је дао акварелу прозрачност и мекоћу).

У XIX веку један од најзначајнијих је J.W. MALLORD TURNER. XVIII, XIX i XX век. Дао је велики број акварелиста у Француској, Италији, Аустрији, Немачкој, Холандији, Белгији, Швајцарској Русији, Пољској.

Рекли су о акварелу

"Акварел захтева велику сигурност и брз рад, а нарочито не трпи исправљања, брисања и додавања, односно да не подноси умор материјала. Ја сматрам акварел највреднијом сликом."

Пеђа Милосављевић

"Будућност акварела? Треба га откриваи као могућност израза. Треба показати да постоје радови озбљних уметника, дела која се ретко излажу, не толико што су потцењена колико стога што се у општој ужурбаности на њих често заборавља, али дела која су сачувала оно што је акварел одувек имао као своју највишу духовну одлику: свежину и достојанствену моћ сензибилног медијума који је и даље у стању да уметничкој илузији да вредност једне реалности."

Зоран Павловић

"Акварел на крају мора да изгледа обично, једноставно, да одише свежином, да буде као лахор, као дашак ветра, јер, акварел више но једна сликарска техника открива сликареву душу. Акварел је песма, хаику песма."

Здравко Мандић

"Акварел је кап воде у којој откривамо свет хартије, пигмент боја, руку са четкицом сликаревом, око и ум сунчеве светлости. У акварелу, сликар је сам са собом. Водена кап акварела - то сам ја."

Тодор Стевановић

"Акварелисати значи цртати бојом. Неко воли широке, неко танане и стидљиве линије, неко пак, чисто сањарење. Акварел је заиста јдна моћна поетска сила за коју би могли рећи да избија из хаоса, а формира се на овај свет у пуној јасноћи, као прелепа соната кристалних тонова и упечатљиве мелодије."

Властимир Николић

"Акварел није само техника - он је начин сликарског мишљења, а и облик егзистенције уметничког дела."

Срето Бошњак